О књизи: 2007 / „Свако јутро у 15 до 15 будилник звони на мом столу, подсећајући ме да је време да устанем и ићи на посао. Наравно, не желим да устанем или да идем на посао. Напољу је још увек ноћ, а прозор попрскан кишом једва се види на тамном зиду. Повлачим кабл прекидача и лежим на светлости неколико минута, осећајући првобитну жељу да одспавам. Затим спуштам ноге на под – прво једну, па другу. Од овог тренутка почиње спор процес претварања мене у модерну особу…»